|
Драгачевска задруга жена ”Рајка Боројевић”
Доњи Дубац
Доњи Дубац
32234 Каона, Србија
 рагачевска задруга жена ”Рајка Боројевић” је спицифична и јединствена организација, која је сем ручно – ткачке производне делатности од посебног друштвеног значаја и као културни центар за развој и унапређење села. Налази се у брдско-планинском селу Доњи Дубац, Горње Драгачево.
 |
|
 |
 рича о Задрузи је стара више од пола века, али лепа и поучна:
Рајка Боројевић (рођена Шотра, 1913-1973), Херцеговка, преживела је са двоје мале деце тешке ратне године (од1941-1943) у кући домаћина Спасоја Тадића у селу Доњи Дубац, заволела тај народ и доживотно је везао у нераскидиво пријатељство. Поновни сусрет са ”ратним пријатељима” остварује 1951. и завет који је себи дала :”Волим овај народ и морам некако да му помогнем”,почиње да остварује од тада, па до краја живота.
 читељица стручне школе по образовању, хуманиста, ентузијаста, добар
организатор и практичар, најпре је почела рад са женама, које су стуб
породице. У зимском периоду, кад нема пољских радова, систематски, кроз четири течаја (од 1954-1957), жене су стицале основна знања о исхрани,хигијени, васпитању и подизању деце, лепом понашању – кроз шест практичних и шест теоријских предмета. Течајеви су називани ”дивљи”, јер су настали самоинцијативно и без помоћи било којих институција. Како је тешко било остварити научено и побољшати животни стандард, дошла је на идеју да искористи традиционално умеће –ткање и организује производњу. На старим,затуреним разбојима започело је ткање снова, бољег живота и препорода целог краја.
 з секције жена настала је Драгачевска задруга жена (обухвата драгачевска села. околину Краљева и Жиче), која и у XXI веку негује традиционалан начин израде ручно тканог текстила, што подразумева и све предрадње (сновање, навијање, увођење), технике ткања, преплетаје у два и четири нита. Конструкција разбоја је побољшана, постиже се и ширина од 150см, стандардизовани су формати и квалитет, тако да је могуће радити и серијску производњу уз доследност ручне израде.
рва ткања, као и данас, израђивана су искључиво од природних материјала:вуна, памук, конопља, слама, шашина, паздрновина, лика, сисал….
 таре технике ткања: платнарски, шубарашки, серџадски, улеви и други,
служе као полазиште и инспирација за савремени дизајн, примерен данашњем начину живота, спој традиционалног и естетског – хуманог дизајна, што носи отисак људске душе и руке и оплемењује животни простор.
Јединствени и препознатљиви рукоради драгачевских ткаља излагани су
на око 180 самосталних и колективних изложби сајмова у земљи и
иностранству. За сам вид организације домаће радиности, очувању старих
заната, врхунско ручно ткање, дизајн и постигнуте резултате, Задруга и
појединци су високо вредновани и награђени са 86 плакета, диплома,
пехара и награда.
Производни програм (око 250 артикала), је намењен за :
Одевање: штофови, платна, шалови, капе, торбе итд.
Опремање ентеријера: завесе, столњаци, миљеи, прекривачи, ћебад, јастучићи, теписи, стазе, декоративне тканине итд.
ем ткачке делатности Задруга је центар и друштвено-културних догађања:у вишенаменском Дому ткаља ”Рајка Боројевић” (изграђен 1978.), где је и стална изложбена поставка о историјату Задруге, пословне просторије и дуги садржаји, одржава се традиционално од 1966. (тада је било на ливади),Сабор ткаља (последња субота јула месеца), смотра народног стваралаштва. И ако су ткаље шездесетих година под вођством Рајке, обишле 15 европских земаља и отишле у свет са својим ткањима, одавно је Доњи Дубац и Задруга постао стециште и пример за свет, где се чува и негује аутентична српска баштина.
Директор : Миле Ранђеловић
Дизајнер: Бранка Боројевић-Џокић |
|
